Veza koja se ne prekida raste iz ruševina vremena

Njihovi pogledi su se konačno sreli, probijajući se kroz maglu prostora i terete koje su stvorile godine razdvojenosti. U tom tihom trenutku, ništa drugo nije bilo važno—samo oni, i sve što su ikada bili.

U tom pogledu gorjela je toplina proizašla iz zajedničke krvi, veze koju nijedna oštrica ne može preseći, ali i boli praznine vekovima obeleženih tišinom i udaljenošću.

Oko njih, svetlost se srušila—bledeće niti tkane iz kajanja i nesigurnosti. Možda kraj… ili iskra nečega što je dugo čekano. Jer, uistinu, ovde se uvek radilo samo o njima.